Lepota od porcelana - Čekanje "posebnog" trenutka

Kao česta i još uvek aktuelna podštapalica u vremenu sadašnjem a odnosi se kako na
neki deo garderobe tako i na neki od elemenata nege, često se izgovara  rečenica:
"Čuvam to jer čekam poseban trenutak". Pa tako to veoma često čujem i od novih
poverenika maski na podlozi da čekaju poseban trenutak još od prošlog meseca,
da probaju masku.
Ova rečenica je razvodnjen a opet suštinski indikator koji će osim čekanja, želje
za nekim posebnim trenutkom i dana koji su prošli a da nisu izabrani u tu kategoriju,
eto odrediti količinu nagomilanog dobrog u nekom sledećem, još ne otpakovanom
trenutku.
Još ne otpakovana maska, još ne obučena haljina, još ne primenjen zakon momentalne
želje za životom u vremenu sadašnjem, premestiće to nešto u nešto što će se možda moći
duže imati, u glagol trajati.

Kada smo stali kod same nege, onda se čini da je ova rečenica, inače sastavni deo svake
kutijice sa nakitom, sasvim na pogrešnom mestu.

Čekanje trenutka ima smisla ako već sa pripremljenom maskom, sedimo recimo negde u
hladu drveta, čitamo neke rečenice koje će nas povesti u dan koji se zeleni na travnjaku
pod našim nogama, dok je prostor pun mirisa nekog napitka za rastvaranje tog istog trenutka.
E tu možemo da sačekamo, da se čaj difuzira, kafa ohladi, šećer rastopi ili pesma počne
prvim taktovima.

Sve ostalo čekanje, nije primereno. Maske na podlozi nemaju rok trajanja ali to
ne znači da ga nema vreme koje sebi posvećujemo.  Vreme ima fantastičnu  rastvarajuću
snagu. Nega lica će sa maskama na podlozi dati jednu novu dimenziju i vremenu i nama.