LEPOTA OD PORCELANA

U objektivu, koji je u stanju da memoriše trenutak, uvek ćemo naći,  lako omeđenu a odabranu, kao zaustavljenu na trenutak i u svom svom bljesku, najobičniju i jednostavnu, čistu lepotu. Ali i bez njega moći ćemo uvek u isto takvom posmatranju doći do istog rezultata. Ako je jednostavnost iskaza ono što je karakteriše, ono što zapamtimo je ipak sjaj koji se ili nazire ili vidi jasno ali svakako postoji. Bljesak ili sjaj je prirodni iskaz nečega što nazivamo lepim. On u sebi ima boje kojima se ne nadamo, ima sastojke koji nisu iz sistema prirodnih elemenata. Zato često kažemo da nešto "zrači" lepotom. I upravo to zračenje je ono što ustvari i osetimo. A ono što vidimo je lice. Tanka površina koja reflektuje, dubinu iza sebe. Na površini jezera je isto kao i na licu. Samo refleksija i mir te opne između unutra i spolja je ono kroz čega prolazi, to što nazivamo lepotom. U nekim svetovima, ta uravnoteženost elemenata spoljnih i unutrašnjih se postiže jednostavno.