O maskama i potrebi

Korišćenje maski, odnosno stavljanje hranjivih materija direktno na kožu, kao punuda osnovne materije, epitelu da on sam po potrebi upije u sebe tačno i direktno, samo ono što mu tog trenutka nedostaje, je bilo poznato naravno i u starom Egiptu.


Koža lica je u svojoj izloženoj vidljivosti, prva koja se susreće sa uticajima, sunca i njegovom direktnom efektu na isušivanje. Vraćanje vlažnosti koži je
zaista neophodno i potrebno uvek i stalno. Osim hidriranjem iznutra, stalnim pijenjem vode, malim gutljajima, u toku čitavog dana. Dobru strukturu i vitalan izgled licu daće i nadoknada hidtantnog nedostatka i kroz
nanošenje putem maski. Osnovni i najvažniji sastojak svake maske je upravo količina vode u materiji koju
nanosimo. Nekada mislimo da je baš nedostajuća supstanca koju smo pružili kroz primenu maske upravo to
što mu je nedostajlo ali isto kao i kada ne obrišemo lice nakon umivanja, verovatnije će biti da je to VLAGA, preko potrebna i neophodna.

Izgledi, načini nege i konture lica su se kroz istoriju menjali, naravno ali i danas možemo videti u muzejima sveta, blago Egipta iz drevnog vremena kako u mraku velikih prostorija, i dalje zrači, neverovatnom estetikom, negovanog.  Jedan od takvih muzeja u kom možemo videti kako su izgledale negovane žene iz tog podnevlja je i umetničko -istorijski muzej u parku "Pedesetogodišnjice"u Briselu u Belgiji. Kulture ne-evropskih civilizacija su u fantastičnom sledu i reprezentativnoj postavci.


https://www.brusselsmuseums.be/en/museums/art-history-museum