Lepota od porcelana- Ili tanka nit koja nas od FEST-a vodi do crvenog ginsenga.

U knjizi Vladimira Arsenjeva "Dersu Uzala" po kojoj je Akiro Kurosava snimio istovetni film, a koja je pisana kao dnevnih ruskog istraživača sibirskih tajgi kapetana Arsenjeva, u jednom od poslednjih poglavlja  stoji:

"...I on nastavi da priča o svom životu. Dok je još bio mlad, od jednog starog Kineza naučio je da traži žen-šen i po kojim znacima da ga nalazi. Nikada nije prodavao biljku, već ju je živu prenostio u oblast gornjeg toka reke Lefu i tu je sadio. Poslednji put bio je na toj plantaži žen-šena pre petnaest godina. Sve biljke su lepo napredovale: svega je bilo tamo dvadeset dva struka. ..."

Akiro Kurosava, inspirisan likom Dersua, starog urođeničkog lovca, pripadnika starog starosedelačkog naroda  Golda, koji je bio vodič kapetanu, preneo je na filmsko platno, sve mirise tajgi i osećaje slobode i nesputanog čovečijeg kretanja kroz malene Dersuove korake.

Scena filma gde Dersu, u nasleđe ostavlja veliku tajnu i bogatstvo, pokazujući mu gde se nalazi mesto na koje je godinama odnosio i presađivao ginseng, tj. žen-šen, biljku osetljivu na čovečije prisutvo, samotnu,
kraljicu šumskih bespuća, koja je u sebi sačuvala snagu svega elementarnog, ljudima naophodno potrebnog, ostaje zabeležena na velikom platnu istoimenog  filma ovenčanog Oskarom.

Akiro je uvek bio dragi gost Beograda,  FEST je često bio povod, a njegovi filmovi u kojima je skupio
isto tako esenciju bitnih životnih pitanja uvek su tu da nas vrate onome što jeste važno.

Tišinu iznad zelenih tananih gračica žen-šena, tanko strujanje šumskog vazduha, koje u sebi sažima miris zemlje, snage i vazduha i u kadru uhvaćen zrak sunca nad njima, zabeleženo preciznim Kurosavinim okom, koje vidi u prošlost i budućnost, ostaje nama u nasledstvo. Isto kao što je kapetanu, Dersu Uzala ostavio polje žen-šena.
Kada se otvori kesica maske za lice od crvenog ginsenga udahnućemo i osetiti taj miris.

Živimo u vremenu kada nam je korejski crveni ginseng  pristupačan i to obliku seruma,  zahvaljujući činjenici da je vekovima trajalo njegovo uporno prenošenje iz šuma severoistoka. Stvaranje uslova sličnih kao u tajgi, omogućilo da se danas on može koristiti za namenu i u kozmetici i svakodnevnog nezi kože. 

Kada se povuče crta kroz priču, vreme i kadar te precizne kamere, dobićemo kao rezultat jednu veliku
zahvalnost svim tim "šumskim" ljudima koji su nam danas pružili ono što su znali samo retki.

http://www.putokaz.me/u-svijetu/2940-tajge-mocne-sume-koje-su-dom-sibirskom-tigru-i-neobicnom-narodu-neneti

http://www.delfi.rs/knjige/10768_dersu_uzala_knjiga_delfi_knjizare.html

http://www.yugopapir.com/2015/03/fest-1971-73-najava-samouverenog-hoda.html